Спросить
Войти
Категория: Литература

КАСБ-КОР ВА ҲУНАР БИЛАН БОҒЛИҚ ПАРАЛИНГВИСТИК ВОСИТАЛАРНИ НОВЕРБАЛ МУЛОҚОТДА ИФОДА ЭТИЛИШИ

Автор: Курбанов Музаффар Абдумуталибович

КАСБ-КОР ВА ХУНАР БИЛАН БОГЛЩ ПАРАЛИНГВИСТИК

ВОСИТАЛАРНИ НОВЕРБАЛ МУЛОКОТДА ИФОДА ЭТИЛИШИ

Курбанов Музаффар Абдумуталибович Андижон давлат университети adusifat@gmail.com

Аннотация: Мазкур макола узбек, инглиз, усмонли турк ва рус тилларида касб-кор ва хунар билан боглик паралингвистик воситаларни новербал мулокотда ифодаланиши тахлилига багишланган. Унда касб-кор ва хунарга оид новербал воситалар мулокотда ишлатилиши куламига кура турли гурухларга ажратилган. Натижада, мулокотда касбий фаолият билан боглик новербал воситалар туртта тилларда кулланиш шартларига кура турли гурухларга ажратиш оркали тадки; килинган.

Калит сузлар: новербал мулокот, паралингвистик воситалар, новербал воситалар, имо-ишоралар, касб-кор ва хунар, миллий маданият, давлат рамзлари, йул белгилари.

ВЫРАЖЕНИЕ ПАРАЛИНГВИСТИЧЕСКИЕ СРЕДСТВА СВЯЗАННЫЕ С ПРОФЕССИЕЙ В НЕВЕРБАЛЬНОЙ КОММУНИКАЦИИ

Курбанов Музаффар Абдумуталибович Андижанский государственный университет

adusifat@gmail.com

Аннотация: Данная статья посвящена изучению выражения паралингвистических средств, связанных с профессией в невербальной коммуникации в узбекском, английском, турецком и русском языках. Разделение паралингвистических средств, связанных с профессией, в группы в зависимости от степени их использования в общении и их невербальные особенности в упомянутых языках также были исследованы в статье.

THE EXPRESSION OF PARALINGUISTIC MEANS RELATED TO PROFESSIONS IN NON-BERBAL COMMUNICATION

Kurbanov Muzaffar Abdumutalibovich

Andijan State University adusifat@gmail.com

Abstract: This article is devoted to the analysis of expression of paralinguistic means related to professions in non-verbal communication in Uzbek, English, Turkish and Russian languages. The division of paralinguistic means related to the profession into groups taking into consideration the degree of usage in communication and their non-verbal features in above-mentioned languages are also investigated in this article.

Кириш ва долзарблиги. Мулокотда инсонлар тугрисидаги илк таассуротлар уларнинг ташки куриниши билан богликдир. Буни хеч бир ажабланарли жойи йукки, айнан уст-бош ва оёк кийимлари инсон хакида куплаб бирламчи маълумотларни такдим килади хамда нуткда новербал сигнал воситалари вазифасини утайди. Масалан, махсус кийимлар (униформа) касбий фаолият турини, кимматбахо ёки эскириб колган кийимлар инсон хакида ижтимоий мавкеини, миллий либослар миллати ва маданиятини, маросим (адаб шаклларига айланган туй, аза ва бошкага оид) киймлари ижтимоий, баъзан рухий холатни хамда диний кийимлар эса инсон дини ва эътикодлари хакидаги маълумотларни такдим этади. Шу боисдан, сухбат жараёнида мулокот иштирокчиларнинг ижтимоий макоми, миллати, ёши, диний, рухий холати ва албатта касб турларига караб олиб борилади. Касбий фаолиятда эришиладиган бундай муваффакиятлар мулокотнинг тугри йулга куйилганлиги билан боглик. Айтиш жоизки, нуткда вербал ёки новербал воситалардан фойдаланилиб, унга кура мулокот вербал ва новербал турларига булинади.

Новербал мулокотда фойдаланиладиган айрим паралингвистик сигнал воситалар инсонларнинг касби, фукаролиги, корхона-ташкилотга мансублиги ва бажариши лозим булган хизмат вазифаларини хам ифодалаб беради. Масалан, уларга давлат байроги ва рамзлари, ташкилот логотиплари, харбий эмблема, мусикий нота, кийиниш этикетлари, йул белгилари, турли сигнал товушлари, спортда хакам имо-ишоралари, маданият ва санъатда харакатлар ёки белгиларни киритиш мумкин. Бундай новербал воситаларни касб-кор ва уунар билан бозлиц (профессионал) паралингвистик воситалар десак муболага булмайди.

Таъкидлаш жоизки, касб-кор ва хунар билан боглик паралингвистик воситалардан инсон онгига таъсир утказишда хам фойдаланиш мумкин. Бу каби холат паралингвистик воситаларнинг артефакт булимида урганилади.

Методлар ва урганилиш даражаси. Узбек тилшунослигида новербал воситалар ишлатилиш куламига кура интернационал, миллий, индивидуал ва профессионал турларга ажратилган. Профессионал паралингвистик воситаларга маълум касб, машгулот билан шугулланувчи кишилар алока-аралашувидаги ишоралар киритилди. Хусусан, узбек тилшунослиги олими Маъмуржон Саидхонов касб-хунар билан боглик новербал воситаларга формал логика, математика учун махсус тил, тавсирий санъат тили, морзе тили; денгизчилар, ИХ,Х,Б ходимлари, спортдаги хакамлар тили ва кундалик муомала маданиятида алока-аралашув воситаси деб тан олинган имо-ишоралар тилини келтириб утган [7, С.9, 80, 81].

Инглиззабон мамлакатларининг вакили, австралиялик олим - Алан Пиз инсонларда ижтимоий ёки касбий мавкеи канчалик баланд булса, унда мулокот шу даражада юкори булишини айтган. У уз касбининг юкори марраларини забт этган инсонларни мулокотда асосан вербал воситалардан фойдаланиш мумкинлигини, билимсиз ёки малакасиз ходимлар эса купрок имо-ишораларга таянишини билдирган. Шунга карамасдан, олимнинг узи мехнат фаолияти бевосита сезгир куллар билан боглик булган касб эгалари, яъни жарроу, артист, рассом ва созандалар уз бармокларини химоя килиш максадида кул билан саломлашганда уни авайлашга харакат килишини хам маълум килган [2, С.22, 53].

Туркиялик профессор Ибрахим Иилдирим тана тили (новербал восита) сигналлари касбий гурухларни инобатга олган холда тингловчига таъсир утказиши мумкинлигини айтган. Олим тана тилидан энг куп банкирлар, харбийлар, суд идоралари ва савдо саноати ходимлари фойдаланишини мисол килиб утган [14, С.19].

Барча тиллар учун умумий характерга эга булган касб-кор ва хунар билан боглик паралингвистик воситаларнинг айримлари руслар учун хам универсал булса, айримлари эса миллий характерни белгилайди. Жумладан, рус олимаси Виктория Конецкая новербал мулокотнинг баъзи норма шаклларини умуммиллий ва этник хусусиятга, бошкаларини катъий касбий характерга эга деб таъкидлаган [3, С.108]. Шу боисдан, айни бир хил имо-ишора ёки хатти-харакатлар баъзан нуткда хам универсал, хам касбий новербал воситалар сифатида маъно ифода этиши мумкин. Жумладан, айрим касбий новербал воситаларни оддий суз (вербал йул) билан ифодалаб булмайди. Масалан, рус филологияси профессори Илья Горелов на мусика асари, на тасвирий санъатда ранг-буёк чизмаси, на балеринанинг ракслари табиий тилга айлантириш мумкин эмаслигини маълум килган [6, С.8].

Олимларнинг юкорида келтириб утган фикр ва карашлари барча тиллар учун хос булиб, касб-кор ва хунарга оид новербал воситалар мулокотда бир хил

холатда фойдаланилади. Улар нуткда умумий ва хусусий характерга эга. Масалан, харбий ва унга алокадор булган бошка касб эгаларининг махсус (уарбий рамз ва белгилари мавжуд булган) кийим-кечаклари сухбатдошнинг касби, фаолият тури, эгаллаб турган мавкеи, унвони, айрим вазиятларда лавозим ва мехнат стажи каби новербал сигнал воситаларини ифода этиши мумкин. Лекин, айрим харбий кийим-кечаклар, эмблема ёки рамзлар борки, улар факатгина бир давлат учун хос булиб, хусусий характерни белгилайди. Масалан, салла (инглиз тилида - turban, турк тилида - Türk sarigi, рус тилида -тюрбан) бош кийими асосан Х,индинстон, айрим Европа ва Осиё, Шимолий Африка ва Араб ярим ороли мамлакатларида яшовчи халк уртасида) миллий ва диний характер касб этса-да, Х,индистон куролли кучлари хизматчилари (ниханг, сикхи-жангчилари) ундан харбий либос сифатида фойдаланиши касбий урф-одатга киритилган [21].

Бизнинг фикримизча, касб-кор ва хунарга оид паралингвистик (умумий маънода новербал) воситалар тингловчига максадли равишда маълум бир ахборотни узатиб, сузловчи билан тингловчи уртасида мулокот воситаси вазифасини утайди. Бу каби новербал воситалар узбек, инглиз, усмонли турк, рус ва бошка тиллар учун хам хос хисобланади. Аслида уларга минглаб мисолларни келтириш мумкин. Улар орасида халкаро майдонда тан олинган давлат рамзлари (герб) ва байроклари; Морзе, Брайль, Дактиль ва семафор алифболари; компания эмблема ва логотиплари; мусика ноталари ва дирижер харакатлари хамда араб ва рим ракамлари каби тил, миллат, географик мухит ва сархад танламайдиган новербал воситалар урин олади. Масалан, суд-процессуал ва тергов жараёнларидан маълумки, криминалистика сохасида вокеа гувохлари булмаган такдирда ёки уларнинг курсатмалари бир-бирига карама-карши ва шубхали булган вазиятларда ходиса жумбогини ечиш ва уни тизимлаштириш учун факат ва факат новербал (паралингвистик) сигнал воситаларидан фойдаланилади. Хусусан, сухбат жараёнида инсон нуткдаги тухталишлар, тезлашиш, юкори овоз оханги, вербал сузларни имо-ишора харакатлари билан алиштириш, батафсил ахборот бериш, вокеа-ходисаларни тугри тизимлаштириш ва чалкаштириш холатлари уз касбининг малакали мутахассислари учун чинакам жумбок ечими вазифасини утайди. Айникса, вокеалардаги кичик бир деталлардан иборат новербал сигнал воситалари айнан айбланувчининг кимлигини аниклаш ва унинг содир этган хатти-харакатларига бахо бериш (цастдан ёки э^тиётсизлик)да кул келади.

Тадцицот натижалари. Тадкикот иши доирасида узбек, инглиз, усмонли турк ва рус тилларида паралингвистик воситалар ёрдамида мулокотда ифода этиладиган касб-кор ва хунарга оид материаллар тахлили ва натижалар мухокамаси куйидагилардан иборат.

Касбий фаолият билан боглик имо-ишора, хатти-харакатлар ва маълум бир новербал сигнал воситалари мулокотда кулланиш шартига кура куйидаги 2 та гурухларга ажратишни тавсия киламиз:

а) максадли узатиладиган новербал воситалар (масалан, спорт раками уаракатлари, ууштак чалиши, назоратчини автомашина тухтатиш учун кул кутариши, йулни курсатиши, дирижёрнинг уаракатлари, бош иргаб ишора бериши, йул цоидалари белгилари, давлат рамзлари ва бошцалар).

Масалан:

Узбек тилида - Эшикни ция очган котиба унга ажабланиб караб турди-да, енгил йуталгандай булди. Шариф бошини кутариб унга каради [10, 131.

Инглиз тилида - Unfolding my wretched map, I used gestures to ask them to indicate our location [20].

Турк тилида - Ahirin yanindaki agik kapidan igeri girip, ayaklarimiah§ap merdivenlere pat pat vurarak ve oksurerek yukarigiktim. Oksuruklerime bir cevap gelmedi [17, 89].

Рус тилида - Три дня подряд он чихал и кашлял, сидел дома, а когда стал выходить, то все равно его речи на банкетах ограничивались словами "бде очень бдиядно" [4, 226].

б) беихтиёр (табиий) узатиладиган новербал воситалар (масалан, соатига караш, атрофга назар солиш, йиглаш, кулиш, йуталиш ва бошка).

Масалан:

Узбек тилида - "Машина кушниларникига келгандир" - Зайнаб шу фикрда изига кайтмоцчи эди, куча томонда Элчин енгил йуталди. Зайнаб сергак тортиб, яна цулогини динг килди [10, 169].

Инглиз тилида - He spoke &a few suitable words&, as they would have said in the Shire: We are all very much gratified by the kindness of your reception, and I venture to hope that my brief visit will help to renew the old ties of friendship between the Shire and Bree; and then he hesitated and coughed. Everyone in the room was now looking at him [16, 178].

Турк тилида - Bir gun, kuguk katip, bogazina bir bez baglami§ti. Bogula bogula oksuruyor, konu§urken sesi kisiliyordu. - Hasta misiniz? Nigin bu halde daireye geliyorsunuz? dedim [18, 137].

Рус тилида - Тревожный сигнал трубы призвал воинов Города к оружию. -Стена взята! - кричали где-то. - Они идут! [5, С.56].

Айтиш жоизки, мулокотда айни бир хил новербал воситалар сузловчи учун беихтиёр, тингловчи учун эса максадли ахборотни узатиши мумкин. Масалан, имтихонда вакти-вакти билан кул соатига караётган экзаменатор харакатлари табиий ходиса сифатида умумий характерга эга булса, талабалар учун эса

вактни тугаб бораётганлиги тугрисида максадли новербал сигнал воситаси урнида алохида мазмун касб этади.

Шунга кура, мулокотда касб-кор ва хунарга оид новербал воситаларни сузловчи ва тингловчилар учун максадли ва беихтиёр ёки умумий ва хусусий ахборот узатиш вазифаларида келиши шартларига кура, уларни куйидаги 4 та гурухларга ажратишни тавсия киламиз:

а) касб-хунарга оид кийимлар (масалан, харбийлар, ут учирувчилар ва спортчиларнинг махсус кийим-кечаклари);

б) касб-хунарга оид имо-ишоралар (масалан, спорт хакамлари, дирижёр ва йул назоратчиларнинг имо-ишоралари);

в) касб-хунарга оид харакатлар (масалан, фокусчи, раццоса, рассом ва харбийларнинг харакатлари);

г) касб-хунарга оид компетентлик (масалан, диктор нутцидаги вокалика ва врач-психиатрнинг беъмор харакатларини декодлаш).

Мазкур тавсияда берилган касб-кор ва хунарларда новербал воситалар мулокотда универсал ва хусусий характерга эга булиб, айрим имо-ишора ёки харакатлар мутлак ёки кисман касбий фаолият турини белгилайди. Мазкур касб-хунарларнинг айримларида мехнат фаолияти буткул, деярли ёки кисман новербал мулокот ёрдамида амалга ошиши мумкинлигини инобатга олиб, уларни гурухлаштиришни лозим деб топдик. Натижада, мулокотда касбий фаолият билан боглик новербал воситаларни кулланиш шартларига кура, биз мавжуд касб-кор ва хунарларни куйидаги 3 та гурухларга ажратишни тавсия киламиз:

а) мутлак новербал воситалар билан боглик касб-кор ва хунарлар - мехнат фаолияти факатгина новербал мулокотдан иборат булган гурухлар (масалан, дирижёр, пантомима актери, фокусчи, рассом, раццоса, сурдолог, семафор-денгизчи, чоррауада йул харакати назоратчиси, футбол, волейбол ёки хоккей хакамлари ва бошца касб-хунарлар);

б) кисман новербал воситалар билан боглик касб-кор ва хунарлар - мехнат фаолияти кисман, лекин хусусий характерга эга новербал мулокотдан иборат булган гурухлар (масалан, харбий хизматчи, врач-психиатр, цирк артистлари, композитор, хайдовчи, баскетбол, бокс ёки кураш хакамлари ва бошца касб-хунарлар);

в) универсал новербал воситалар билан боглик касб-хунарлар - мехнат фаолиятида барча касблар учун хос булган, умумий характерга эга новербал мулокотдан фойдаланиладиган гурухлар (масалан, педагог, диктор, актер, режиссёр, сотувчи, шифокор, сартарош, чевар, кулол, нонвой ва бошца касб-хунарлар).

Мазкур гурухлаштириш узбек, инглиз, усмонли турк ва рус тиллари учун умумий характерга эга булиб, уларда деярли фаркликлар мавжуд эмас. Бирок, айрим вазиятларда касб-хунарга оид новербал воситалар жамият учун, гарчи умуминсоний характерга эга булганда хам алохида, бошка мазмун касб этиши ёки тамомила акси - антонимия маъносини эгаллашиши мумкин. Масалан, жамиятда саломлашиш вактида хурмат юзасидан бош кийимни ечиши адаб норма талаблари сифатида кабул килинган булса, харбийларда юкори унвон ёки лавозимдаги шахсларга хурмат-эхтиром бош кийимни кийиш, кийим-кечагини тартибга келтириш ва уарбийча саломлашиш (честь бериш) оркали амалга оширилади. Колаверса, хар бир мамлакатда тартиб интизомни меъёрга солишга каратилган умумхарбий низомнинг талабларига мувофик кийиниш, харбий саломлашиш, сафда туриш ва бошка хизмат харакатларини талаб даражасида белгиловчи харбий хизматнинг коидалари ишлаб чикилган.

Фан ва техникалар ривожланган даврда жамиятнинг хар кандай касб-кор ёки хунар эгалари уз касбий фаолияти туридан ташкари хайдовчи ёки йуловчи вазифасини бажаришга тугри келади. Ушбу вазиятда хайдовчи, йул харакати назоратчиси, йул чироклари ва йул белгилари (новербал воситалар) уртасида содир этиладиган турли хил новербал мулокот турларидан хабар топади. Уз навбатида, хайдовчининг новербал мулокоти бошка транспорт воситалари бошкарувидаги шахс ёки йуловчилар билан хам амалга оширилади. Масалан, хар кайси давлат ёки китъа сархадларидан катъий назар транспорт воситаларининг йулда харакатланишини тартибга солувчи йул белгилари (новербал сигнал воситалари) уайдовчи тезлигини чеклаши, юриш булган цатори, цайси тарафга бурилиши, сигнал чалишини тацицлаш ва бошка харакатлар бажаришини тартибга солади, бевосита хайдовчи билан новербал мулокотга киришади. Аммо, хайдовчининг кул хамда бош кисми билан боглик хар кандай имо-ишора ва харакатини транспорт воситасининг сигнал товуши ёки чироклари ёрдамида хам ифодалаш мумкин.

Демак, сузловчининг тингловчи билан тугридан-тугри ёки воситалар ёрдамида мулокотга киришиш холатлари хам мавжуд. Шу боисдан, биз касб-хунар билан боглик паралингвистик воситаларни мулокотни ташкил этиши максадига кура, куйидаги 2 та гурухларга ажратишни тавсия киламиз:

а) бевосита - воситаларсиз (масалан, спорт уакамларининг цул билан имо-ишоралари, дирижёрнинг бош билан имо-ишораси орцали мулоцотга кириши ва бошцалар). Масалан:

Узбек тилида - "Батальон командири, майор Кожевников Собир Рахимовни куриб честь бериб саломлашди-да: - Отлик аскарликдан хам хабариигиз бор экан-ку, - деб кулди." [1, С.157].

Инглиз тилида - He saw a police car approaching on his side of the street. He raised his hand in a signal for them to stop and come to the aid of the old man [13, С.462].

Турк тилида - Fransiz nöbetçinin birkaç metre önünde yerli birpolis vardi, arabayi durdurmak için elini kaldirdi [12, С.209].

Рус тилида - Регулировщик остановил машину Дёница, подняв руку вверх [8, С.26];

б) билвосита - воситалар ёрдамида (масалан, спорт хакамларининг хуштак чалиши, жарима карточкасини курсатиши, дирижёрнинг таёцаси билан мулоцота кириши ва бошцалар).

Масалан:

Узбек тилида - Йул харакатини бошцарувчи регулировчи циз байроцчалари билан ишора цилиб гарбга йул курсатди [9, С.186].

Инглиз тилида - And some without order, for none could he found to command them in the City, ran to the bells and tolled the alarm; and some blew the trumpets sounding the retreat. &Back to the walls!& they cried [15, С.64].

Турк тилида - Olay yerine intikal eden polis ve ambulans araçlarmm aci siren sesleri mahalle sakinlerini in§aat alaninin etrafina topladi [19].

Рус тилида - Поляков пожал плечами. Достав из кармана пиджака удостоверение - протянул его женщине. Но та даже не посмотрела на красные корочки [11, С. 14].

Мазкур новербал воситалар мулокотда инсон касби, куллаш шарти, вакти, вазият, мухит, уртадаги муносабат, рухий холат, халкаро одоб-ахлок нормалари ва бошка сабабларга кура кичик гурухларга, уз навбатида уларни хам бошка булинмаларга ажратиш мумкин. Чунки, юкорида берилган мисоллардан куриниб турибдики, новербал мулокот сухбатдошлар юзма-юз учрашганда воситалар ёки воситаларсиз хамда уларнинг иштирокларисиз хам амалга ошириш мумкин.

Хулосалар. Бугунги кунда жамиятда энг долзарб муаммо сифатида каралаётган - мулокот маданияти, шу жумладан, мулокотнинг новербал тури хозирги давр ижтимомй-гуманитар фанларининг устувор йуналишларидан бири булиб колмокда. Бунга урганилаётган хорижий мамлакатларнинг тили, миллий маданияти ва кадриятлари бой тарихга эга эканлиги, уларда новербал воситалар кадимдан мукаммал тил ва нуткнинг тизими сифатида ташкил топганлиги сабаб булмокда. Шу боисдан, урганувчилардан хорижий тилни узлаштиришда вербал воситалар билан биргаликда новербал воситаларни хам пухта эгаллашни тавсия киламиз. Айникса, мулокотда мехнат фаолияти бевосита ёки билвосита, мутлак ёки кисман новербал воситалардан ташкил топган касб-хунар билан боглик паралингвистик воситаларидан хабардор булиш таказзо этади. Чунки, касб-кор

ва хунарга оид новербал воситалар мулокотда маълум бир чеклов билан чегараланмайди ва чегараланиши хам мумкин эмас. Балки сухбатдошларнинг касбий фаолияти, тили, дини, ёши, маданияти, маънавияти, билими, ижтимоий мавкеи ва бошка омиллари нуктаи-назаридан мулокотда хусусийлик, миллийлик ва умуминсонийлик характерларни намоён этади. Уларни тугри танлаш касб-хунар турларига ва мулокотдан кузланган максадларга боглик.

Шу боисдан хам узбек, усмонли турк, инглиз ва рус халкларининг ижтимоий-сиёсий, ижтимоий-иктисодий ва миллий-маданий хаётини акс эттирувчи новербал мулокот компонентларини илмий урганиш назарий ва амалий ахамият касб этади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. А.Ахтамов. Бухородан Берлинга. -Т.: Адабиёт ва санъат нашриёти, 1971.

- 288 бет (A.Azamov. Buhorodan Berlinga. -T.: Adabiyot va sanat nashriyoti, 1971.

- P. 288)

2. А. Пиз. Язык телодвижений. -М.: Эксмо-през, 2010. - 258 стр. (A.Piz. Yazik telodvijeniy. -M.: Eksmo-pres, 2010. -P. 258)
3. В.Конецкая. Социология коммуникации: учебное пособие. -М.: Международный университет бизнеса и управления, 1997. - 304 стр. (V.Konetskaya. Sotsiologiya komunikatsii: uchebnoye posobiye. -M.: Mejdunarodniy universitet biznesa i upravleniya, 1997. - P. 304)
4. Дж. Толкин. Хоббит или туда и обратно. -СПб.: Северо-Запад, 1991. -351 стр. (J.Tolkien. Hobbit ili tuda i obratno. -St. Petersburg. Severo-Zapad, 1991. -P. 351)
5. Толкин Дж. Возвращение Короля. -М.: Издательство АСТ, 1955. - 416 стр. (Tolkien J. Vozvrasheniye Korolya. - M.: Izdatelstvo AST, 1955. -P. 416)
6. И.Горелов. Невербальные компоненты коммуникации. Четвертое издание. -М.: Книжный дом "Либроком", 2009. - 112 стр. (I.Gorelov. Neverbalniye komponenti kommunikatsii. 4-edition. -M.: Knijniy dom "Librokom", 2009 - P. 112)
7. М.Саидхонов. Алока-аралашув ва имо-ишоралар. -Т.: Фан, 2008. - 83 бет (M.Saidkhоnov. Aloqa-aralashuv va imo-ishoralar. -T.: Fan, 2008. - P. 83)
8. Н.Нескио. Бетельгейзе. Часть 2. -M.: Издательские решения. 2019. -360 стр. (N.Neskio. Betelgeuse. vol. 2. -M.: Izdatelskiye resheniye, 2019. - P. 360)
9. Р.Шамсутдинов. Иккинчи жахон уруши ва фронт газеталари. 2-китоб. -Т.: Академнашр, 2017. - 506 бет (R. Shamsutdinov. Ikkinchi jahon urushi va front gazetalari. vol. 2. T.: Akademnashr, 2017. - P. 506)
10. Т.Малик. Шайтанат. 1-китоб. -Т.: Шарк, 2011. - 416 (T.Malik. Shaytanat. Vol.1. -T.: Sharq, 2011. - P. 416)
11. Я.Питерский. Перспектива смерти. - Киев: ИП Стрельбицкого, 2015. -320 стр. (Ya. Piterskiy. Perspektiva smerti. -Kyiv: IP Strelbitskogo, 2015. - P. 320)
12. A.Seghers. Oluler genf kalir. Istanbul: Yordam Kitap, 2017. - S. 573
13. Ch.Beres. American Silhouettes: A Tale of Anguish. Vol. 1. Indiana, 2009. -P. 518
14. t.Yildirim. Ileti§im. U?uncu kisim. Ankara: Hacettepe Universitesi, 2017. S. 69
15. J.Tolkien. The Return of the King: Being the Third Part of the Lord of the Rings. Part 3. Boston and New York: Houghton Mifflin Harcourt, 2012. - P. 467
16. J.Tolkien The Fellowship of the Ring. Part 1. Boston and New York: Houghton Mifflin Harcourt, 2007. - P. 447
17. O. Pamuk. Benim adim Kirmizi. Istanbul: ileti§im Yayincilik A§, 1998. - S.
229
18. R.Guntekin. Qaliku§u. Istanbul: Inkilap Kitabevi Yayin Sanayi ve Ticaret A§, 2017. - S. 448
19. URL: https://www.aksam.com.tr/guncel/genc-kadina-40-bicak-darbesi/haber -186782
20. URL: https://www.ldoceonline.com/dictionary/gesture
21. URL: https://ru.wikipedia.org/wiki/тюрбан
новербал мулоқот паралингвистик воситалар новербал воситалар имо-ишоралар касб-кор ва ҳунар миллий маданият давлат рамзлари йўл белгилари невербальная коммуникация паралингвистические средства
Другие работы в данной теме:
Контакты
Обратная связь
support@uchimsya.com
Учимся
Общая информация
Разделы
Тесты