Спросить
Войти
Категория: Биология

ЎСИМЛИКЛАРНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШДА ОЧИҚ ВА ЁПИҚ ГРУНТЛАРДА МИКРОБИОЛОГИК ПРЕПАРАТЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ

Автор: Исашова Умидахон Анваровна

УСИМЛИКЛАРНИ Х.ИМОЯ ЦИЛИШДА ОЧИЦ ВА ЁПИЦ ГРУНТЛАРДА МИКРОБИОЛОГИК ПРЕПАРАТЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ

Исашова Умидахон Анваровна

Тошкент давлат аграр университеты Андижон филиали

Ушбу мацолада усимликларни х,имоя цилишда цулланиладиган микробиологии препаратларнинг турлари, афзалликлари ва камчиликлари ёритилган. Унга кура ушбу микробиологии препаратлар усимликларни х,имоя цилишда цулланиладиган энг цулай ва хавфсиз усуллардан биридир. Шунингдек, мацолада х,озирда ишлаб чицаришда цулланилаётган турли микробиологик препаратлар х,ацида маълумот берилган.

Калит сузлар: Микроорганизм, усимлик, х,имоя, вирус, замбруг, бактерия.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ МИКРОБИОЛОГИЧЕСКИХ ПРЕПАРАТОВ В ОТКРЫТОМ И ЗАКРЫТОМ ГРУНТЕ ДЛЯ ЗАЩИТЫ РАСТЕНИЙ

В данной статье описаны виды, преимущества и недостатки микробиологических препаратов, используемых при защите растений. учитывая эти микробиологические препараты являются одним из самых удобных и безопасных методов защиты растений. В статье также представлена информация о различных микробиологических препаратах, используемых в настоящее время на производстве.

USE OF MICROBIOLOGICAL DRUGS IN OPEN AND CLOSED SOIL IN PLANT PROTICTION

This article describes the types, advantages and disadvantages of microbiological drugs used in plant protection. According to an idea of article, these microbiological drugs are one of the most convenient and safe methods used in plant protection. The article also provides information on various microbiological drugs currently used in manufacturing.

DOI: 10.24411/2181- 0761/2020-10056

Микроорганизмлар ёки уларнинг х,аёт фаолияти х,осилаларидан тайёрланган биопрепаратлардан усимликларни х,имоя цилишда фойдаланиш биологик х,имоянинг энг замонавий ва мукаммал йуналишидир. Усимликларга зарар етказувчи зарарли организмлардан х,имоя цилишда микрорганизмлар гурух,ига цараб асосан цулланиладиган микробиологик препаратлар бактериялар, вируслар ва замбруглар асосида яратилади. Бундан ташцари микроспоридийлар ва энтомопатоген нематодалар асосида яратилган препаратлардан х,ам фойдаланилмоцда.

Кишлоц хужалик экинларида зарар келтирувчи зараркунандаларга царши курашда микробиологик препаратлар уз урнига эга. Бундай препаратлар ташци мух,итга безиён экани ва айнан зараркунанданинг узига таъсир этиши х,амда иссиццонли х,айвонларга зах,арлилиги суст ёки купчилиги бутунлай безарар экани билан бирга бугунги озиц-овцат хавфсизлигига катта эътибор царатилаётган даврда ушбу препаратлар туфайли экологик тоза мах,сулот етиштириш билан ах,амиятга эгадир. Микробиологик препаратларнинг ана шундай хоссалари ушбу препаратларни очиц х,амда ёпиц грунтларда бирдай цуллаш имконини беради. Аммо буларнинг узига хос камчиликлари х,ам бор. Микробиологик препаратларни узоц сацлаб булмайди. Далага сепилганда ёрулик ва температура таъсирида тез парчаланади. Мисол вирусли

препаратлар 1-2 кунда парчаланади. Ва бунинг натижасида зараркунандага нисбатан камида 2-3 марта ишлов бериш керак булади. Бу эса химоя нархини цимматлаштиради. Микробиологик препаратлар зараркунанданинг айнан бир фазасида ёки ёшида таъсир цилади.

Шуни унутмаслигимиз керакки, биз фацат Узбекистон Республикаси Кимёлаштириш ва усимликларни химоя цилиш воситалари давлат комиссияси томонидан чицарилган руйх,ат асосида химоя ишларини ташкил цилишимиз мумкин. Ушбу препаратлар цадогига унинг узига хос хусусиятлари ва захарлилиги ёзилган булади. Ушбу курсатмага асосан препаратларни очиц ёки ёпиц грунтларда ишлатилади. Бу руйхатга цуйидаги микробиологик препаратлар киритилган:

Бактерияли прапаратлар /Лепидоцид . БФ-3000 ЕА/мг, Престиж , Престиж плюс , БЕТА ПРО.

Лепидоцид -3000 ЕА Узбекистонда ишлаб чицарилган. Гуза тунламининг ёш цуртларига царши хар гектарга 1.0 л/га Усимликнинг усув даврида пуркалади.

Престиж, Престиж плюс- суюц .Узбекистон ишлаб чицарилган Гуза тунламига царши 2л/га Усимликнинг усув даврида 1 -3 ёш цуртларга царши 5-6 кун оралатиб, 2 марта пуркалади.

БЕТА ПРО кукун. Германияда ишлаб чицарилган. Гуза тунламига царши 0.32кг/га Усимликнинг усув даврида 1-3 ёш цуртларга царши 5-6 кун оралатиб, 2 марта пуркалади.

Вирусли препаратлар: Вирин ХСК Россияда ишлаб чицарилган. Гуза тунламига царши усимликнинг усув даврида 1-3 ёш цуртларига царши 5-6 кун оралатиб, 2 марта 0.02-0.04 л/га цулланилади.

Микроорганизмлар спораларининг комплекси асосида яратилган препарат Фунгиоспорин суюц Узбекистонда ишлаб чицарилган. Картошкадаги калорадо цунгизига царши усимликнинг усув даврида 5-6 кун оралатиб, 2 марта 3л/га цулланилади. Гуза тунламига царши усимликни усув даврида 1 -3 ёш цуртларига царши 5-6 кун оралатиб 2 марта 3л/га цулланилади.

Замбругли препарат Грин гард.

Грин гард микробиологик препарати чигирткасимонларга царши хашаротларнинг кичик ёшдаги личинкалари тарцалган майдонларга 0.5л/га пуркалади.

Кишлоц хужалик экинларини барча зараркунанда хашаротлардан химоя цилишда микробиологик препаратлардан фойдаланиш тизими берилган. Х,озирги кунда саноат асосида 30 га яцин бактериал препаратлар ишлаб чицарилмоцда. Лекин бу препаратлар рухсат этилган пестицидлар руйхатига киритилмаган. Ана шундай препаратлардан яна бири Энтобактерин препарати булиб,у асосан карам оц капалаги, карам куяси ва парвона цуртларига царши, мевали дарахтларда эса кемирувчи цуртларга, барг уровчиларга царши гектарига 1 -7 кг гача фойдаланилади.

Сабзавот экинларида картошка калорадо цунгизи личинкалари ва касалликларига царши бактерияли препарат битокцибациллин 3-4 кг/га цулланилади.

Замбругли препарат трихотецин бугдой ва арпанинг чириш касаллигига царши экишдан олдин 2кг/тонна дориланади. Фитолавин антибиотиги бактерицидлик ва фунгицидлик таъсир этиш хусусиятига эга. Бугдой ва арпа хамда ловиядаги чириш касаллиги, кузги тунлам зараркунандасига царши цулланилади. Гризиофулин замбругли препарати цулупнай, бодринг ва цитрус экинларидаги касалликларга царши цулланилади.

Хулоса цилиб айтганда, усимликларни турли зарарли организмлардан химоя цилишда микробиологик препаратлардан фойдаланиш самарали усуллардан бири хисобланади. Чунки ушбу препаратлар асоси тирик организмлардан иборат. Микробиологик препаратлар айнан зарарли организмларгагина таъсир эта олади.

Яъни атроф мухит ва иссиццонли хайвонлар ва инсониятга захарли таъсир курсатмайди. Зеро, тупроц, сув ва хавони соф холда авлодларга етказиш бизнинг муцаддас бурчимиздир.

АДАБИЁТЛАР:

1. Рузметов Умид Исмаилович ДОРИВОР КИЗИЛ ЭХИНАЦЕЯ (ECHINACEA PURPUREA L.) УРУГКУЧАТЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №2.
2. Абдуазимов Акбар Мухторович АРАЛАШ ЭКИНЛАРНИНГ АЛМАШЛАБ ЭКИШДАГИ УРНИ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №2.
3. Аясов Хушбек Гайбуллаевич, Исроилов Бахтиёр Абдуллаевич МИНЕРАЛ УГИТЛАРНИНГ ДОРИВОР АРТИШОК (CYNARA SCOLYMUS L) УСИМЛИГИНИНГ УСИБ -РИВОЖЛАНИШИГА ТАЪСИРИ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №2.
4. Абдуазимов Акбар Мухторович, Вафоева Мавлуда Бобомуродовна ИЛДИЗДАН ТАШКАРИ ОЗИКЛАНТИРИШНИНГ КУЗГИ БУГДОЙ БАРГЛАР ТАРКИБИДАГИ ХЛОРОФИЛЛ МИКДОРИГА ТАЪСИРИ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №2.
5. Тошбеков Уктам Тошбекович, Рахмонов Икром Абдукаримович, Мамараимов Дилшод Жабборович ШУРЛАНГАН ЕРЛАРНИНГ УМУМИЙ ФИЗИК ХОССАЛАРИНИ ЯХШИЛАШДА ГАЛОФИТ УСИМЛИК ШИРИНМИЯ (GLACYRRHIZA GLABRA) ДАН ФОЙДАЛАНИШ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №2.
6. Бутков Евгений Александрович, Мамутов Бахрам Хожаниязович, Николяи Люциан Викторович ОТБОР ЛУЧШИХ ФОРМ ГРЕЦКОГО ОРЕХА В УЗБЕКИСТАНЕ ДЛЯ СОЗДАНИЯ СОРТА // Life Sciences and Agriculture. 2020. №2.
7. Исмоилов Вохид Исропилович, Хамзаев Абдушукур Худайцулович ВЛИЯНИЕ СРОКОВ ПОСЕВА И НОРМ МИНЕРАЛЬНЫХ УДОБРЕНИЙ НА УРОЖАЙНОСТЬ ЗЕРНА И СТУКТУРУ КОЛОСА НОВОГО СОРТА ОЗИМОЙ РЖИ "ШАЛОЛА" // Life Sciences and Agriculture. 2020. №2.
8. Ортицова Лола Соатовна, Сиддицова Шахноза Ахмедовна, Умиров Нурулла Усанович, Усанов Улугбек Нурулла Угли, Каршибоев Зухириддин Санжар Угли ИСТИКБОЛЛИ ОЗУКАБОП ГАЛОФИТЛАРНИНГ АСОСИЙ АГРОБИОЛОГИК ХОССАЛАРИ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №2.
9. Дилмуродов Шерзод Дилмуродович, Зиядуллаев Зохиджон Файзуллаевич ЮМШОК БУГДОЙДА УТКАЗИЛГАН ОДДИЙ ВА МУРАККАБ ДУРАГАЙЛАШ ИШЛАРИ НАТИЖАЛАРИ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №2.
10. Амирцулов Отабек Сайдуллаевич, Азизова Адиба Косим Кизи ГАЛЛАДАН БУШАГАН МАЙДОНЛАРГА ТУРЛИ ЭКИШНИНГ ДУККАКЛИ МОШ ХОСИЛИ ЭЛЕМЕНТЛАРИ УЗГАРИШИГА ТАЪСИРИ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №2.
Микроорганизм ўсимлик ҳимоя вирус замбруғ бактерия microorganism plant protection virus
Другие работы в данной теме:
Контакты
Обратная связь
support@uchimsya.com
Учимся
Общая информация
Разделы
Тесты