Спросить
Войти
Категория: Биология

AEIGLOPS L. ТУРКУМИ ВАКИЛЛАРИНИ БИОЭКОЛОГИК ЎРГАНИШ

Автор: Курбонова Меҳриой

AEIGLOPS L. ТУРКУМИ ВАКИЛЛАРИНИ БИОЭКОЛОГИК УРГАНИШ

Курбонова Мехриой mehrioyk@gmail.com Андижон давлат университети

Аннотатция: Маколада Aeiglops L. туркуми баъзи турларининг морфологияси, гуллаш биологияси ва биоэкологик хусусиятлари буйича маълумотлар келтирилган. Адабиёт маълумотлари асосида туркум турларининг биоэкологик хусусиятлари киёсий тахлил килинган. Шунингдек, мазкур туркум вакилларининг бирмунча нокулай абиотик омилларга бардошли эканлиги, бугдой навларини яхшилашда генетик манба эканлиги кайд этилади. Туркумнинг молекуляр биологик, ситогенетик, таксономик хусусиятлари адабиёт маьлумотлари асосида келтирилган.

Калит сузлар: Aeiglops L. туркуми, Ae. cilindrica., репродуктив биологияси, биоэкологик хусусиятлар, абиотик омиллар .

AEGILOPS L BIOECOLOGICAL STUDY OF THE REPRESENTATIVES OF

THE SERIES

Kurbonova Mehrioy mehrioyk@gmail.com Andijon State Universiteti

Abstract: Morphology, biology of flowering and bioecological features of some species of genus Aeiglops L. are given in this article. Morphological and bioekological properties was analyzed based on scientific literature. It is also noted that the representatives of this series are resistant to some unfavorable abiotic factors, a genetic source in the improvement of wheat varieties. Molecular biological, cytogenetic, taxonomic features of the series are given on the basis of literature data.

Табиатдаги усимлик турларининг йук булиб кетиши кайтарилмас окибатларга олиб келади, чунки ёввойи усимлик турлари куплаб экинларнинг кимматли навларини яратиш учун бошлангич материал хисобланади. Бугунги кунда сугориладиган ерларининг турли даражада шурланганлиги, кургокчилик ва чулланиш жараёнлари кучайиб бораётганлиги туфайли истикболли усимликларни излаб топиш, уларнинг биоэкологик, физиологик ва биокимёвий

хусусиятларини урганиш, муайян тупрок-иклим шароитларига мослаштириш (интродукция килиш) ва уларни ишлаб чикаришга жорий килиш бугунги куннинг долзарб масалаларидан биридир.

Бир канча олимлар томонидан айрим усимлик турларининг репродуктив биологияси тадкик этилган (Левина, 1981; Старшова, 1989; Терехин, 1993, 2000). Жумладан, кенг микёсдаги илмий ишлар ут усимликлар антэкологиясини урганишга каратилган, масалан, гуллаш ва чангланиш экологиясини Пономарев( 1953—1964), Верещагина(1966, 1968, 1980), Демьянова(1970, 1976), Кайгородова (1975, 1976) Левина (1981), Челак (1991); ёпик уругли усимликлар жинсий органлари типлари ва шаклларининг хар хиллиги Knuth(1898-1905), Дарвин(1939, 1948), Richards(1986), Чеботарь (1970)лар кенг урганган, узбек олимлари томонидан бу сохдда амалга оширилган ишлар жуда санокли А.А.Ашурметов, Х.Ч.Буриев, ХДДаршибоев, А.А.Имирсинова каби олимларнинг хизмати катта булди.1

Биз урганаётган туркум Aeiglops L. вакилларида бугдой навларини яхшилашга мулжалланган бир канча фойдали генлар борлиги бир канча олимлар томонидан кайд этилади. Шу жумладан кургокчиликка чидамлилик Damania ва бошкалар [1]; Waines ва бошкалар [2]; Rekika ва бошкалар [3]; иссикка бардошлилик Waines [4], шурланиш Colmer ва бошкалар [5] ва Rawat ва бошкалар, мазкур тур генлари бугдой донида темир ва рухнинг консентратсияси юкори булишига хисса кушиши мумкинлигини узларининг илмий асарларида ёритиб берган [6].

Бундан ташкари Aeiglops L. вакилларининг молекуляр биологик маьлумотлари асосида кенг илмий материаллар тупланди (Okuno ва бошкалар,1998; Wang ва бошкалар,2000; Горюнова ва бошкалар, 2004), ситогенетик (Бадаева ва бошкалар., 1998; Бадаева, 2002), таксономик (Богуславский, 2004, Тсвелев, 2005) ва мазкур туркум турлари уртасидаги таксономик ва эвалютсион генетик алокаларни аниклаштириш учун ишлатилиши керак булган бошка тадкикотлар.

Бугдой тупламига куйидаги 16 та Aeiglops L. Турлари киради:

A.triuncialis, A.peregrina, A.ustunaris, A.biuncialis, A.necglecta, A.geniculate, A.slindrica, A.cuadata, A.bicornis, A.longissima, A.speltoides, A.tauschii, A.crassa, A.Баьзи тетраплоидлардан ташкари, ушбу турларнинг куп кисми диплоиддир. Бугдой йигиш ташкил этилганда Morris ва Sears (1967) буйича таснифлашни куллаш тугрисида карор кабул килинди, унда Aegilops va Triticum битта авлодга бирлаштирилган: Triticum (Van loosdrecht, 1986). Хрзирги кунда коолектсионерларнинг аксарияти мазкур туркумларни алохида авлод булган

1 Imirinova Azizakon "Learning The seed Productivity And Quality Of Cereal seeds In Different Conditions Uzbekistan" International Journal Of cientific Technology Research Volume 9, Issue 03, March 2020

таснифлаш тизимидан фойдаланганлиги сабабли айни вактда усимликлар учун Grin таксономиясига риоя килишга карор килинди. Бу узгариш 2020 йилнинг январ ойидан амалга оширилди (http://www.biometris.nl/).

Aeiglops L. турини купинча йул буйларида, экин четларида ва экинлар орасида бегона ут сифатида топиш мумкин. Шунингдек, у тезда янги худудларни эгаллаб олишга кодир. Мазкур усимлик тез усадиган куп йиллик ут булиб, у тез таркалади ва жуда куп микдорда уругларни осонгина парчалайди. Уругларнинг таркалиши асосан инсонлар ва кишлок хужалиги томонидан амалга оширилади. Aeiglops L. туркуми (Poaceae оиласи) биринчи маротаба Linnaus томонидан 1778 йилда узининг "Species plantarum" деб номланган илмий ишининг иккинчи жилдида нашр этилган. Van Slageren нинг маьлумотларига кура бугунги кунда Aeiglop L. туркуми беш булимдан иборат 23 турни уз ичига олади [7].

Ae.cilindrica Host-Урта эр денгизи атрофида ва Гарбий Осиёда асосан Кичик Осиёда Болгария, Руминия, собик Югославияда ва Венгряда, шимолдан Кавказ минтакасида ва Кора денгизнинг юкори баландлигида, шаркдан Урта Осиёда кенг таралган. Ае. cylindrica Host — Цилиндрик касмалдок, етти бугин. Бир йиллик ут. Буйи 20—50 см. Барг нови туксиз. Май — июнь ойларида гуллаб уруглайди. Адир ва тог этакларидаги бахорикор ерлар ва вохалардаги экинлар орасида усади. Бошокча кипиклари килтиксиз. Бошоклари пишиб етилгач, тезда бошокчаларга булиниб, тукилиб кетади. Поясининг туби пиёзсимон булиб йугонлашган [8].

Hegde ва бошкаларнинг маьлумотига кура Ae.cilindrica Host бугдойнинг иккинчи даражали генафондининг бир кисми булиб, бугдой навларини яхшилаш учун генетик узгарувчанликнинг кимматли манбаи хисобланади [9]. Farooq ва Azam фикрича мазкур тур туз ва кургокчиликка, совукка чидамлилиги учун ген манбаи сифатида тафсифланган [10]. Хдйвонлар учун озука манбаи сифатида куплаб давлатларда тан олинган.

Ae.cilindrica Host яхши такомиллашган гулларга эга. Унинг униб чикиш даражаси атроф мухит шароитларига боглик. Бошокнинг ривожланишига хаво хароратининг пастлиги ёки ортиб кетиши, гармсел шамоллари ва бошка шу каби омиллар салбий таъсир курсатишини куп олимлар эътироф этадилар. Хусусан, Cannon шахсий кузатувлари хамда адабиёт маълумотларига таяниб уларнининг биологияси ва экологиясини урганиш, мазкур усимлик генларидан самарали фойдаланиш учун зарур эканлигини кайд этади [11].

Мазкур усимлик факат уругидан купайади. У бошка вегетатив купайиш органларни хосил килмайди. Donald шу нарсага эьтиборини каратдики, Ae.cilindrica Host гуллаши учун вернализатсия килишни талаб этади (харорат 10 оС) [12]. Бошокда антезия юкоридан пастгача содир булади. Donald ва

Zimdahl Колорадо штатидаги Ae. сШЫпсанинг иккита популятсиясини текшириб куришди ва тахминан 20 % бошоккча битта уруг, 80 % иккита уруг ва 1 % дан камрогида учта уруг борлиги аникданди [13].

Ae.сИМпсанинг уруглари яшовчанлигини бир неча йилгача саклаши мумкин. Donald ва Zimdahl нинг дала кузатувлари мобайнида мазкур усимликнинг уч йил давомида 5 см чукурликда уруглари сакланиб колгани курсатилади. [14]. Ogg ва Seefeldt тадкиотлари шуни курсатадики, йиллик ёгингарчилик микдори 35 см дан кам булмаган кургочил жойларда Ae. cilindrica уруглари камида 5 йилгача хаётчанлигини саклайди . Бундан фаркди уларок, йиллик ёгингарчилик куп булган минтакаларда уруглар тупрокда 3 - 4 йилдан ортик яшамайди [15].

А.А.Имирсинова томонидан бошокдошлар оиласига мансуб айрим усимликларнинг маданий турларининг махаллий хамда хорижий навларида ривожланиш маромларининг бир меъёрда кетиши, чанг сифатининг яхшилиги, уруг махсулдорлигининг юкори коэффициентларда булишлиги муваффакиятли интродукция белгиси эканлиги аникданди, шунингдек гулларнинг акробазипетал тартибда очилиши, гуллашнинг сутка давомида бориши, хазмогам, ярим очик ва клейстогам усулида гулларнинг очилиши ушбу оилага кирувчи навларнинг уз-узидан чангланувчи усимликларга хос булган белги булиб, навларнинг генетик жихатдан соф холда сакланиш имконлари кенглигини курсатди.

Клейстогам холда гуллашнинг купрок учраши навларнинг селекцион имкониятларининг ошишини англатиб, чатиштириш ишларининг муваффакиятини таъминлаган. Муаллиф узининг илмий ишида потенциал ва хакикий уруг махсулдорлиги, уругнинг сифати турли экологик шароитларда юкори булишлиги турнинг яшовчанлигини оширувчи курсатгич эканлигини очиб берди [16].

Хулоса урнида шуни айтиш керакки, мазкур туркум вакиллари бугдой навларида фойдали генларни вужудга келтиришда катта ахамиятга эга. Масалан, уларнинг махсулдорлигини оширишда, кургокчилик ва иссиклик учун абиотик бардошлилик каби мураккаб хусусиятларни яхшилашга ёрдам беради. Шунинг учун туркум турларининг биологик хусусиятларини узгаришига иклим шароитининг таъсирини урганиш мухим илмий ва амалий ахамиятга эга. Бугунги кунда таксономик, географик, биологик ва генетик жихатдан етарлича урганилган бугдой билан таккосланганда, Aeiglops L туркум вакиллари етарлича урганилмаган. Баьзи маьлумотлар гохида бир бирини инкор этади хам. Мавжуд турларнинг таркалиши ва уларнинг экологик жихатдан чекланиши батафсил тахлил килинмаган. Фаргона водийсида уларнинг

Mop^onoruK 6enrunapHHH x,ap TOMOHnaMa 6axpnam, reorpa^HK TapKanurn xycycutfraapu op^anu ycTyBop TypnapHH aHHK^am Ba3H$anapuMH3gaH Supugup.

Oonga^aHH^raH agaSneTiap

1. Damania, A.B., Altunji, H., and Dhaliwal, H. S (1992). Evalution of Aegilops spp. For Drought and Frost Tolerance. Genetics Research Unit Annual Report 1992. Aleppo: ICARDA, 45-46.
2. Waines J.G., Rafi M.M., Ehdaie B (1993). "Yield components and transpiration efficiency in wild wheats," in Biodiversity and Wheat Improvement, ed.Damania A.B.( Chichester : Wiley;), 173-186. [Google cholar].
3. Rekika D., Zaharieva M., Stankova P., Xu X., Souyris I., Monneveux P. (1998). "Abiotic stress tolerance in Aegilops species," in Proceedings of the Durum Research Network, SEWANA, South Europe, West Asia and North Africa, eds Nachit M.N., Baum M., Porceddu E., Monneveux P., Picard E (Aleppo: ICARDA;), 113-128. [Google cholar].
4. Waines J.G.(1994). High temperature in wild wheats and spring wheats .Aust.J.Plant Phyiol. 21 705-715.
5. Colmer T.D., Flowers T.J., Muuns R. (2006). Use of wild relatives to improve salt tolerance in wheat. J.Exp.Bot.57 1059-1078. 10.1093/jxb/erj14 [PubMed] [CrossRef] [Google cholar].
6. Rawat N., Tiwari V.K., Singh N., Randhawa G. S., Singh K., Chhuneja P., et al. (2009). Evalution and utilization of Aegilops and wild Triticum species for enhancing iron and zinc content in wheat. Genet. Resour. Crop Evol. 56 53-64. 10. 1007/s 10722-008-9344-8[CrossRef] [Google cholar].
7. Slageren Mvan,1994. Ild heat: a monograph of Aegilops L. and Amblyopyrum (jaub. Spach) Eig (Poaceae). Wageningen Agricultural University Papers,No.94-7. xii+512pp.
8. X,aMugoB A., Ha6ueB M., OgunoB T. Y36eKHCTOH ycuMnuKnapu aHH^naruHH. T.: Y^HTyBHu, 1988. -C. 39-61
9. Hegde SG;Valkoun J; Waines JG, 2002.Genetik diversity in wild and weedy Aegilops, Amblyopyrum, and Secale species-a preminary survey. Crop Scine, 42(2):608-614.
10. Farooq S;Azam F, 2001. Co-existence of salt and drought tolerance in Triticeae. Hereditas (Lund) [Proceedings of the Fourth International Triticeae Sympoisium, Cordoba, Spain, September 2001.], 135(2/3): 205-210.
11. Cannon J, 2006. Jointed goatgrass:outcrossing, competition with winter wheat, and response to timing and rate of imazamox. Oregon State University,77 pp.
12. Donald WW, 1984. Vernalization requirements for flowering of jointed goatgrass (Aegilops clindrica). Weed Science, 32(5):631-637.
13. Donald WW;Zimdahl RL,1987.Persistence, germinablity, and distribution of jointed goatgrass (Aegilops clindrica) seed in soil. Weed Science, 32(2): 149-154.
14. Donald WW;Zimdahl RL,1987.Persistence, germinablity, and distribution of jointed goatgrass (Aegilops clindrica) seed in soil. Weed Science, 32(2): 149-154.
15. Ogg AG Jr; Seefeldt SS,1999. Characterizing traits that enhance the competitiveness of winter wheat (Triticum aestivum) against jointed goatgrass (Aegilops clindrica). Weed Science, 47(1):74-80.
16. A.A.HMHpcHHOBa "Poaceae Barnh. onnacn Triticeae Dum. Tpn6acH anpHM TypnapHHHHr 6ноэкопогнк xycycHtfraapn" ,Цнссертацнfl hmh , 2020.
aeiglops l. туркуми ae.сilindrica. репродуктив биологияси биоэкологик хусусиятлар абиотик омиллар genus aeiglops l. ae.сilindrica l. reproductive biology bioecological features abiotic factor
Другие работы в данной теме:
Контакты
Обратная связь
support@uchimsya.com
Учимся
Общая информация
Разделы
Тесты